Svako ko je živeo u zgradi starijoj od pedeset godina zna kako izgleda ista priča koja se ponavlja svake zime. Ugao sobe potamni, boja se odvoji u tankim ljuspama, javi se miris koji se ne gubi provetravanjem. Zid se okreči u martu, do decembra mrlja izbije na istom mestu. Kod pločica u kupatilu scenario je sporiji, ali kraj je sličan, fuga pocrni, po nekoj popusti lepak i ploča zazvoni kad se kucne. Stan menja vlasnike, a zid ostaje problem koji niko nije rešio do kraja. PVC paneli sa ugradnjom Beograd ušli su u ove prostore upravo zato što se ponašaju drugačije od materijala koji upijaju vodu. Pre nego što bilo šta ide na zid, vredi razumeti odakle vlažnost dolazi i zašto neka rešenja traju, a neka izdrže jednu sezonu.
Zgrade podignute pedesetih i šezdesetih godina građene su bez hidroizolacije kakvu danas podrazumevamo. Opeka upija vodu iz tla i podiže je naviše kroz kapilare, pa se u prizemlju pojavi tamna traka na pola metra od poda. Kod viših spratova uzrok je najčešće spolja, napukla fasada, oštećen oluk ili spoj terase koji propušta kišu. Treći izvor stvara sam stanar, kuvanjem, tuširanjem i sušenjem veša u zatvorenoj prostoriji. Zamena stolarije je ovde napravila zanimljiv obrt, nova PVC vrata i prozori zaptivaju savršeno, para nema kuda da ode i kondenzuje se na najhladnijoj površini u sobi. Zbog toga se u mnogim stanovima na Vračaru i Zvezdari problem pogoršao baš posle renoviranja.
Disperzivna boja je tanak film debljine nekoliko desetinki milimetra. Ona prati podlogu i deli njenu sudbinu, ako malter ispod nje vuče vodu, film se odvaja i ljušti. Krečenje preko vlažne površine deluje kao rešenje tri nedelje, dok se zid ne osuši do kraja i ne vrati u staro stanje. Antibuđ premazi ubijaju gljivice koje već postoje, ali ne menjaju uslove zbog kojih su se pojavile. U praksi ljudi troše novac na majstora svake druge godine, uvek na isti kvadrat. Nekome to postane rutina, kao zamena sijalice, iako ukupan iznos posle deset godina prelazi cenu ozbiljnog zahvata.
Pločica sama po sebi ne propušta vodu, sve se dešava na spojevima. Fuga je porozna, upija vlagu, prima masnoću i vremenom menja boju u sivu pa u crnu. Kupatilo prosečne veličine ima blizu sto metara dužnih takvih linija, i svaka je mesto gde se zadržava prljavština. Kod zida koji je ispod već mokar dolazi do gorih posledica, lepak gubi snagu i ploče počinju da otpadaju u grupama. Razbijanje stare keramike u zgradi bez lifta znači nekoliko dana buke, gomilu šuta i komšije koji kucaju na vrata. Mnogi od tog posla odustanu na pola i ostave kupatilo u zatečenom stanju.
Ključna razlika leži u samom materijalu. PVC ne upija vodu, tako da sadržaj vlage u zidu ne utiče na izgled njegove površine. Ne postoji film koji može da se oljušti, niti fuga koja može da pocrni. Postavljanje na drvenu ili metalnu podkonstrukciju ostavlja tanak sloj vazduha između zida i obloge, pa podloga nastavlja da diše umesto da bude hermetički zatvorena. Površina ostaje topla na dodir, što smanjuje kondenzaciju u odnosu na hladnu keramiku. Format od tri metra pokriva ceo zid bez nastavka, pa nema linije na kojoj bi se skupljala voda. Održavanje se svodi na vlažnu krpu, bez četkice i sredstava za fuge.
Svaki stan ima svoju kritičnu tačku. Najčešće je to spoljni zid okrenut severu, zatim ugao koji spaja dve hladne strane i površina iza velikog komada nameštaja gde vazduh ne kruži. Crne tačkice tu izbijaju u serijama tokom jeseni i traju do proleća. Rešenje kreće od uklanjanja postojećih naslaga i tretiranja podloge, posle čega obloga preuzima ulogu vidljive površine. Stanovi na Karaburmi, Dušanovcu i Konjarniku pune su ovakvih zidova jer su građeni u isto vreme i po istom principu. Kod hodnika bez prozora efekat se vidi odmah, prostor prestaje da miriše na ustajalo i deluje sređeno po prvi put posle mnogo godina.
Ovde je situacija najteža jer zid dodiruje zemlju sa spoljne strane. Kapilarna vlaga se penje neprekidno, kreč ne izdrži ni jednu sezonu, a keramika popušta sa lepkom. Podkonstrukcija od pocinkovanih profila ne trune i ne deformiše se, za razliku od letvica koje u takvim uslovima rade slabije. Obloga se podiže nekoliko milimetara od poda kako se ne bi dodirivala sa vodom koja eventualno dođe. Suterenski lokali u starom delu grada, magacini i frizerski saloni u prizemlju dobijaju čistu belu ili mermernu površinu umesto zida sa flekama. Kupci koji uđu u takav prostor ne vide istoriju objekta, već uredan enterijer.
Pošteno je reći i drugu stranu. Ako voda ulazi kroz napuklu cev ili kroz oštećenu fasadu, izvor mora da se sanira pre bilo kakve montaže. Panel će sakriti mrlju, ali problem ispod nastavlja da radi svoje i širi se na susedne prostorije. Isto važi za teška oštećenja maltera koji se raspada u prah, tu je potrebno prethodno prepravljanje podloge. Provetravanje ostaje obaveza stanara bez obzira na materijal na zidu, nekoliko minuta ujutru i uveče menja mikroklimu u stanu. Ozbiljan izvođač će na licu mesta reći šta spada u njegov posao, a šta traži vodoinstalatera ili radove na zgradi. Takav razgovor štedi novac i sprečava razočaranje posle nekoliko meseci.
Merenje na adresi daje tačnu kvadraturu i pokazuje stanje podloge, posle čega ponuda stiže isti dan. Nameštaj se odmiče od zida i pokriva, alat radi bez razbijanja i bez prašine koja se diže po celoj prostoriji. Sečenje se izvodi finom testerom, panel ulazi u panel preko žleba, a uglovi se zatvaraju lajsnama. Kupatilo dodatno dobija silikon oko kade i tuš kabine kako voda ne bi ulazila iza obloge. Prosečna soba ili kuhinjska zona završi se za jedan radni dan, sa pospremljenim prostorom na kraju. Za adrese od Zemuna preko Mirijeva do Banovog brda izlazak se zakazuje telefonom, a stan se koristi normalno već iste večeri.
